1915

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1880-е  1890-е  1900-е  – 1910-е –  1920-е  1930-е  1940-е
Године:	1912 1913 1914 – 1915 – 1916 1917 1918

1915. по календарима

Грегоријански	1915. (MCMXV)
Аб урбе цондита	2668.
Исламски	1333–1334.
Ирански	1293–1294.
Хебрејски	5675–5676.
Бизантски	7423–7424.
Коптски	1631–1632.
Хинду календари
• Викрам Самват	1970–1971.
• Схака Самват	1837–1838.
• Кали Yуга	5016–5017.
Кинески
• Континуално	4551–4552.
• 60 година	Yин Дрво Зец (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11915.
Подробније: Календарска ера

Година 1915 (MCMXV) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском одн. редовна година која почиње у четвртак по 13 дана заостајућем јулијанском календару (линк показује календар).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Потопљен британски бојни брод ХМС Формидабле, страдало 547 чланова посаде.
• 1. 1. - Двојица муслимана из Британске Индије убила четворицу код Брокен Хилла у Аустралији, због ратног стања између Британије и Османског царства.
• 5. 1. - Американац Јосепх Е. Царберрy постигао висински рекорд авионом, 3.560 м.
• 12. 1. - Представнички дом САД гласао против женског права гласа.
• 13. 1. - Земљотрес код L'Аqуиле у централној Италији, преко 30.000 мртвих.
• 17. 1. - Кавкаска кампања: Битка код Сарикамиша се завршава руском победом.
• 18. 1. - Јапан уручио Двадесет један захтев Кини, која у мају прихвата ревидирану верзију.
• 19. 1. - Георгес Цлауде патентирао неонско осветљење у САД.
• 19. 1. - Немачки цепелин бацио бомбе на Греат Yармоутх и Кинг'с Лyнн у Енглеској, преко 20 мртвих.
• 23. 1. - Јохн Цхилембwе дигао антиколонијални устанак у Нyасаланду (Малавију) али поражен већ после два дана.
• 24. 1. - Битка код Доггер Банка је британска поморска победа.
• 25. 1. - У САД обављен први трансконтинентални телефонски позив: Алеxандер Грахам Белл у Неw Yорку и Тхомас А. Wатсон у Сан Францисцу.
• 25. 1. - Генерал Јоаqуим Пимента де Цастро постаје премијер Португала након војног удара (биће збачен већ у мају).
• 26. 1. - 4. 2. - Неуспешни турски напад на Суецки канал.
• 31. 1. - Битка код Болимова: њемачке снаге први пут масовно користе бојни отров, ксилил бромид. Покушај напада на руске положаје на источном фронту неуспио због лоших метеоролошких увјета.

Фебруар/Вељача

Филм "Рођење једне нације" распалио расистичка осећања

• 1. 2. - Пронађен опал поред будућег аустралског мјеста Цообер Педy.
• 2. 2. - У Пули извучена потопљена француска подморница Цурие - од јуна ће бити У-14.
• 3. 2. - Обешени пунолетни учесници Сарајевског атентата: Данило Илић, Вељко Чубриловић и Мишко Јовановић.
• 6. 2. - Распуштен Босански сабор (није се састајао од почетка рата).
• 7 - 22. 2. - Друга битка на Мазурским језерима је немачки успех на Источном фронту али мањи од очекиваног.
• 8. 2. - У Лос Ангелесу премијерно приказан филм "Рођење једне нације", један од најважнијих, али и најконтроверзнијих остварења у хисторији филма.
• 18. 2. - Роса Луxембург мора одслужити затворску казну због противљења рату; ове године је основана Спартакистичка лига.
• 20. 2. - 4. 12. - Панама–Пацифиц Интернатионал Еxпоситион у Сан Францисцу.
• 24. 2. - Јадранско бојиште: француски разарач Дагуе налетео на мину пред барском луком - потонуо са 38 од 62 члана посаде.

• фебруар - март - Врхунац епидемија у Србији, нарочито тифуса.

Март/Ожујак

Опсада Пшемисла: Руси заузели тврђаву

• 2. 3. - Аустроугари потопили брод "Румија" у луци Бар.
• 11. 3. - Аустроугарска оптужница против Алексе Шантића.
• 14. 3. - Битка код Мáс а Тиерре: Британци потопили лаку крстарицу СМС Дресден, последњи брод Немачке источноазијске ескадре.
• 18. 3. - Дарданелска операција: Британци и Французи имају три потопљена и три тешко оштећена брода од турских мина - одустају од чисто морнаричких покушаја пробоја до Истанбула, у коме се очекивао пад града.
• 18. 3. - Цариградски споразум: у случају победе, Русија би добила Цариград и Дарданеле.
• 22. 3. - Опсада Пшемисла: аустроугарски гарнизон се после 133 дана предао Русима.
• 27. 3. - "Тифусарка Марy" дефинитивно затворена у карантин.
• 28. 3. - Потопљен британски путнички брод Фалаба - 104 мртвих, међу којима и први амерички држављанин.
• 30. 3. - У близини Београда артиљеријом разнесен аустроугарски брод "Белград" који је превозио муницију.
• 31. 3. - Аустроугарски авион бацио седам бомби на Цетиње - четворо рањених и материјална штета.
• март - октобар - Најезда скакаваца у Палестини (1915), захвата и Сирију са Либаном што, заједно са ратним околнистима изазива велику глад 1915-18, најтеже погођен Либан.

Април/Травањ

Облак гаса изнад бојишта

• 2. 4. - Упад бугарских комита у Србију код Струмице, у Валандовском покољу је убијен 281 српски војник, често брутално.
• 4. 4. (православни Ускрс) - Аустријски авион бацио бомбе на Подгорицу, има мртвих.
• 4. 4. - Састанак шефова генералштаба Аустроугарске и Немачке у Берлину - план концентричног напада на Србију из АУ и Бугарске.
• 5. 4. - "Велика бела нада" Јесс Wиллард нокаутирао у Хавани шампиона Јацка Јохнсона.
• 11. 4. - Премијера Цхаплиновог филма Тхе Трамп.
• април - Покрет гладних у Ријеци Црнојевића.
• април - Састанак политичара из Словеније и Хрватске у Истри - покрет за самоопредељење.
• 21. 4. - 25. 5. - Друга битка код Yпреса - пат позиција.
• 22. 4. - Њемачке снаге први пут успешно користе бојне отрове, на Западном фронту против француских положаја код Yпреса.
• 24. 4. - Депортација јерменске елите из Цариграда, један од првих догађаја Арменског геноцида.
• 25. 4. - Галипољска операција: искрцавање АНЗАЦ-а на Галипоље - неуспешни савезнички подухват траје до јануара.
• 26. 4. - Италија потписала тајни Лондонски уговор са Антантом, којом јој су обећана проширења на рачун Аустроугарске, укључујући Истру, Кварнер и део Далмације (→ Јадранско питање).
• 27. 4. - Аустроугарска подморница У-5 потопила француски оклопни крсташ Лéон Гамбетта на врху италијанске "штикле" - 684 мртвих.
• 29. 4. - Италијани тешко поражени од санусија код места Гаср Бу Хàди у Киренаици.
• 30. 4. - У Паризу основан Југославенски одбор (председник Анте Трумбић, од 7. 5. прелази у Лондон).

Мај/Свибањ

РМС Луситаниа

• 2. 5. - Почиње немачка Горличко-тарновска офанзива на источном фронту.
• 3. 5. - Написана ратна поема Ин Фландерс Фиелдс (објављена у децембру).
• 7. 5. - Немачка подморница потопила британски путнички брод РМС Луситаниа, погинуло 1198 од 1959 људи на пловилу, од чега 128 америчких грађана.
• 9. 5. - 18. 6. - Друга битка код Артоис на Западном фронту - пат-позиција.
• 17. 5. - Крај последње чисто либералне британске владе, премијер Асqуитх убрзо формира коалициони кабинет (пад владе изазван оставком Првог поморског лорда Фисхера и несташицом граната). Конзервативци тражили и добили смену Првог лорда адмиралитета Wинстона Цхурцхилла, који је преузео одговорност за неуспех Дарданелске операције.
• 22. 5. - Qуинтинсхиллска железничка катастрофа у Шкотској, 226 мртвих.
• 23. 5. - Италија ступа у рат на страни Антанте, нападом на аустроугарске положаје на Сочи. Разарач Динара бомбардира Анкону.
• 25. 5. - Уговор из Кјахте: Русија и Кина признају аутономију (Спољне) Монголије под кинеским сизеренством.
• 27. 5. - Јерменски геноцид: османски парламент доноси Закон о депортацији (Техцир Кануну) којим је од 1. јуна одобрено расељавање Јермена.
• 27. 5. - Експлозија на ХМС Принцесс Ирене, 352 мртвих.
• 29. 5. - Савезничка нота Србији за уступак у Македонији уз проширења на западу (још једна 3. 8.).
• 31. 5. - Немачки цепелин ЛЗ 38 баца запаљиве бомбе на Лондон.

Јун/Јуни/Липањ

Италијански фронт 1915-17

• 5. 6. - Савезнички бродови бомбардирају Цавтат, Ластово и Вис.
• 5. 6. - Мексичка револуција: генерал Áлваро Обрегóн убедљиво поразио Панцха Виллу.
• 5. 6. - Жене добиле право гласа у Данској са Исландом.
• 5. 6. (18. 6.?) - Штрајк из економских разлога у руској Костроми, убијено 12 штрајкача када су кренули да ослободе ухапшене другове.
• 9. 6. - Државни секретар САД Wиллиам Јеннингс Брyан дао оставку незадовољан јаком реакцијом на потапање "Лузитаније".
• јун - Српске снаге заузеле део Албаније .
• 19. 6. - Немачки социјалдемократски политичари Хуго Хаасе, Едуард Бернстеин и Карл Каутскy објавили манифест против рата у Лајпцишким народним новинама, које одмах бивају забрањене.
• 23. 6. - На Италијанском фронту почиње прва од дванаест битака на Сочи.
• јун - септембар - Након Горличко-тарновске офанзиве централних сила долази до "Великог повлачења" руске војске на источном фронту.

Јул/Јули/Српањ

• 9. 7. - Трупе Јужноафричке Уније са савезницима окупирале Немачку Југозападну Африку (дан. Намибију) - остају до 1990.
• 24. 7. - Путнички брод СС Еастланд се преврнуо у Чикагу, 844 мртвих.
• 28. 7. - Неуспешни аустроугарски напад на Палагружу, коју су Талијани заузели 11. српња (мораће се повући у коловозу).
• 28. 7. - Пошто је народ раскомадао бруталног председника Сама, почиње Америчка окупација Хаитија - заштита економских интереса САД и страх од немачког утицаја (траје до 1934).

Август/Аугуст/Коловоз

Немци у Варшави

• 5. 8. - Немци ушли у Варшаву.
• 5. 8. - Аустроугарска подморница У-5 (кап. вон Трапп) потопила талијанску Нереиде код Палагруже.
• 6. 8. - На Сави код београдске Чукарице поринут ратни брод "Јадар" (данас Дан Речне флотиле Војске Србије).
• 6 - 21. 8. - Галипољска операција: Битка на Сари Баиру је неуспешна последња савезничка офанзива.
• 13. 8. - У Егеју потопљен британски брод за превоз трупа ХМТ Роyал Едwард са 935 мртвих.
• 17. 8. - У Атланти линчован Јеврејин Лео Франк, раније осуђен на доживотни затвор због силовања малолетнице.

Приказ борби код Галипоља

• 19. 8. - Јужно од Ирске потопљен путнички брод СС Арабиц - 44 мртвих од чега тројица Американаца (месец дана касније Немци дају "Арабиково" обећање да ће упозоравати невојне бродове пре него што их потопе).
• 21. 8. - Услед "Великог повлачења" руске војске, цар Николај II сменио великог војводу Николаја и сам преузео команду над оружаним снагама.
• 27. 8. - Црногорске снаге дивизијара Вешовића заузеле Скадар, противно Антантиној забрани и не обавештавајући српску Врховну команду и начелника Јанковића.

Септембар/Рујан

• 6. 9. - Бугарска приступила Централним силама.
• 6. 9. - Британска армија тестира прототип тенка.
• 10. 9. - Мобилизација у Бугарској, која је склопила тајни уговор са Централним силама.
• 18. 9. - Немци ушли у Вилниус.
• 24. 9. - Француска и Велика Британија одлучиле да отворе Солунски фронт, на који су упућене снаге са Галипоља.
• 25. 9. - 14. 10. - Битка код Лооса: Британци заузимају град уз велике жртве; први пут су употребили отровни гас и прва масовна употреба "Китцхенерове војске". Истовремено почиње Трећа битка код Артоис и Друга битка у Цхампагни.
• 27. 9. - Аустро-угарском саботажом уништен италијански бојни брод Бенедетто Брин, 454 мртвих.
• 30. 9. - Оборен први непријатељски авион изнад Србије - Рака Љутовац оборио немачку летелицу топом са Метиног брда у Крагујевцу - данас Дан рода ПВО Војске Србије (пре рата се помињао Милош Кратовац?).

Октобар/Листопад

Српски војници на Ади Циганлији

Евакуација Ниша

• 3. 10. - Француске и британске снаге почеле искрцавање у Солуну (Французи ће напредовати до Струмице и Криволака, → Солунски фронт).
• 5. 10. - Почиње Мојковачка операција у Црној Гори (до 6. 1. 1916).
• 6. 10. - Тројна инвазија на Србију почиње велике њемачком и аустро-угарском офензивом - артиљеријска припрема и први десанти (30.000 граната на Београд).
• 7. 10. - Главно форсирање Дунава и Саве, мајор Драгутин Гавриловић издао чувену наредбу о одбрани Београда.
• 9. 10. - Немачко-аустроугарска окупација Београда.
• 12. 10. - Медицинска сестра Едитх Цавелл стрељана због помагања бекства савезничких војника из Белгије.
• 14. 10. - Битка на Морави (или Нишка операција) и Битка на Овчем Пољу: бугарски напад на Србију.
• 14. 10. - У Берлину дошло до "путерних нереда", протеста због скупоће ове и друге хране.
• 17. 10. - 21. 11. - Криволачка битка: Бугари одбили француско напредовање, велики губици на обе стране. (бг Wики)
• 22. 10. - Бугари заузимају Скопље, четири дана касније и Качаничку клисуру; у току је албанска побуна.

Бугарска у Првом светском рату

• 23. 10. - Торпедован немачки оклопни крсташ СМС Принз Адалберт, 672 мртвих.
• 28. 10. - Први састанак хрватско-словенског клуба у Марибору.
• 29. 10. - Аристиде Брианд нови француски премијер (до 1917).
• октобар, крајем - Алпски корпус немачке војске доведен из Француске на српско бојиште.
• октобар - Објављена Кафкина "Метаморфоза".

Новембар/Студени

• 10. 11. - 4. 12. - Косовска битка (операција): српска војска је бројно надјачана.
• 11. 11. - Бугари одбачени од Пусте реке до Лесковца; савезници се повлаче на мостобран код Солуна.
• 16. 11. - Цоца-Цола патентирала познату контурну боцу.
• 21. 11. - Кампања Санусија: подстакнуто од Османлија братство Санусија упада у британски Египат.
• 24/25. 11. - Код Беле Паланке убијено 19 свештеника.
• 25. 11. - Врховна команда Српске војске донела одлуку о повлачењу преко Албаније, креће сутрадан.
• 25. 11. - Алберт Еинстеин излаже основе Опће теорије релативности пред Пруском академијом знаности.
• 25. 11. - На Стоне Моунтаину у Георгији обновљен Ку Клуx Клан (охрабрени "Рођењем једне нације" и линчовањем Леа Франка).
• 28. 11. - Краљ Петар I напушта Призрен и земљу, а регент Александар је кренуо синоћ.

Децембар/Просинац

• 
  Одбачена српска опрема
• 
  Од Пећи ка Андријевици
• 
  На Чакору
• 
  "Изгубљени у снегу"
• 
  Смрт у снегу
• 
  "Бег Србије преко снежних Албанских алпа"
• 
  Српска војска на албанској обали

• децембар, почетак - Албанска голгота: главнина српске војске креће преко Црне Горе и Албаније, са много цивила; прве избеглице стижу на море у околини Скадра око 15. 12. (→ Албанска споменица).
• 5. 12. - Краљ Петар је стигао у Љеш, а регент је раније стигао у Скадар - у том граду умиру хиљаде српских војника и цивила, у одсуству склоништа и хране.
• децембар - Италијанска војска заузела Валону и Драч (до фебруара).
• 4. 12. - Савезничка конференција у Цалаису: Британци привремено убедили Французе да се евакуише Солунски фронт.
• 5. 12. - Француска подморница Фреснел се насукала на ушћу Бојане.
• 6. 12. - Друга међусавезничка конференција у Цхантиллy-ју: први покушај заједничке стратегије, одустаје се од напуштања Солунског фронта.
• 7. 12. - Месопотамска кампања: Османлије започеле опсаду Кута у јужно-централном Ираку (Британци се предају у априлу).
• 10. 12. - Форд произвео милионити Модел Т.
• 12. 12. - Председник Кине Yуан Схикаи се прогласио за цара (ера Хонгxиан, "Уставно обиље" - траје свега 83 дана).
• 17. 12. - Транспортер са храном и новцем за српску војску стиже у Свети Јован Медовски - благовремено, јер је ноћас 46 војника умрло од глади, а за сутрадан више није било залиха.
• 19. 12. - У Скадру организована српска болница, ради око месец дана.
• 19. 12. - У Петрограду отворена супрематистичка Изложба 0.10, Казимир Маљевич изложио "Црни квадрат".
• 19. 12. - Доуглас Хаиг је нови командант Британских експедиционих снага.
• 23. 12. - Прва пловидба ХМХС Британница.
• 25. 12. - У Кини почиње грађански Рат националне заштите или Антимонархијски рат.
• 28 - 29. 12. - Савезнички успех у поморској Битци код Драча.
• 30. 12. - Јужно од Крита потопљен британски путнички брод СС Персиа, 343 мртвих.

Кроз годину

• У Детроиту постављен први знак Стоп.
• Алфред Wегенер објавио Дие Ентстехунг дер Континенте унд Озеане ("Порекло континената и океана"), претпоставио постојање некадашњег суперконтинента (касније назван Пангеа).
• Описан Трокут Сиерпиńског.
• Немачка Ниедермаyер-Хентигова експедиција: покушај убеђивања Афганистана да нападне Британску Индију (део тзв. Индо-немачке завере).
• Основан Древни мистични ред Росае Цруцис.

Рођења

Јануар/Сијечањ — Март/Ожујак

• 1. 1. - Бранко Ћопић, књижевник и академик († 1984)
• 1. 1. - Драгица Кончар, народни херој († 1942)
• 7. 1. - Јован Путник, књижевник и позоришни редитељ († 1983)
• 18. 1. - Сантиаго Царрилло, шпански политичар († 2012)
• 20. 1. - Бошко Петровић, књижевник, уредник "Летописа Матице српске" († 2001)
• 24. 1. - Роберт Мотхерwелл, сликар († 1991)
• 30. 1. - Јохн Профумо, британски политичар († 2006)
• 31. 1. - Марко Фотез, редитељ, театролог, књижевник († 1976)

• 13. 2. - Аунг Сан, бурмански национални лидер († 1947)
• 17. 2. - Махмут Бушатлија, народни херој († 1941)
• 18. 2. - Анте Габрић, свећеник, мисионар († 1988)
• 21. 2. - Анн Схеридан, глумица († 1967)
• 23. 2. - Паул Тиббетс, пилот Еноле Гаy († 2007)
• 25. 2. - Живан Милисавац, књижевник и књижевни критичар († 1997)

• 10. 3. - Ерих Шломовић, колекционар и трговац умјетнинама († 1942-43)
• 10. 3. - Јожа Хорват, књижевник († 2012)
• 15. 3. - Лазар Латиновић, шпански борац, учесник НОБ († 2006)
• 20. 3. - Свјатослав Рихтер, пијанист († 1997)
• 20. 3. - Крсто Љубичић, антифашист († 1937)
• 22. 3. - Лазар Удовички, учесник Шпанског рата, друштвено-политички радник († 1997)
• 23. 3. - Васили Зајцев, снајпериста († 1991)

Април/Травањ — Јун/Липањ

• 7. 4. - Биллие Холидаy, певачица († 1959)
• 8. 4. - Иван Супек, физичар, филозоф, писац, академик († 2007)
• 9. 4. - Душан Кведер, шпански борац, друштвено-политички радник, народни херој († 1966)
• 12. 4. - Лујо Тончић-Сорињ, аустријски политичар († 2005)
• 21. 4. - Млађа Веселиновић, глумац († 2012)
• 21. 4. - Антхонy Qуинн, глумац († 2001)

• 4. 5. - Енвер Реџић, хисторичар († 2009)
• 5. 5. - Алице Фаyе, глумица и певачица († 1998)
• 6. 5. - Орсон Wеллес, глумац, режисер († 1985)
• 20. 5. - Моше Дајан, израелски генерал и политичар († 1981)
• 27. 5. - Херман Wоук, књижевник († 2019)

• 4. 6. - Модибо Кеïта, први председник Малија († 1977)
• 5. 6. - Војин Бакић, вајар († 1992)
• 5. 6. - Мирослав Филиповић - "фра Сотона", командант Јасеновца († 1946)
• 6. 6. - Дивна Ђоковић, глумица и оперска певачица († 2005)
• 9. 6. - Лес Паул, пионир електричне гитаре († 2009)
• 10. 6. - Саул Беллоw, књижевник, нобеловац († 2005)
• 20. 6. - Жарко Митровић, глумац († 1992)
• 21. 6. - Фрањо Херљевић, народни херој († 1998)
• 24. 6. - Фред Хоyле, астроном († 2001)
• 26. 6. - Паул Цастеллано, гангстер († 1985)

Јул/Српањ — Септембар/Рујан

• 13. 7. - Радош Новаковић, филмски редитељ († 1979)
• 28. 7. - Марио дел Монацо, талијански тенор († 1982)
• 28. 7. - Дицк Спранг, кокреатор Бетмена († 2000)

• 29. 8. - Ингрид Бергман, глумица († 1982)

• 23. 9. - Зденко Блажековић, усташа († 1947)

Октобар/Листопад — Децембар/Просинац

• 3. 10. - Бранко Крсмановић, народни херој († 1941)
• 13. 10. - Павле Горанин Илија, народни херој († 1944)
• 14. 10. - Мићо Радаковић, учесник Шпанског рата и НОБ, народни херој († 1941)
• 17. 10. - Артхур Миллер, драмски писац († 2005)
• 22. 10. - Владо Багат, народни херој († 1944)
• 22. 10. - Јицхак Шамир, израелски политичар († 2012)

• 16. 11. - Маријан Ловрић, глумац († 1993)
• 25. 11. - Аугусто Пиноцхет, чилеански генерал и диктатор († 2006)
• 30. 11. - Хенрy Таубе, хемичар, нобеловац († 2005)

• 7. 12. - Ели Wаллацх, глумац († 2014)
• 12. 12. - Франк Синатра, славни амерички пјевач († 1998)
• 13. 12. - Цурд Јüргенс, глумац († 1982)
• 19. 12. - Едитх Пиаф, француска пјевачица († 1963)
• 20. 12. - Илија Џувалековски, глумац († 2004)
• 27. 12. - Wиллиам Мастерс, гинеколог, сексолог († 2001)

Кроз годину

• Владимир Кнежевић Волођа, народни херој († 1942)
• Рамиз Садику, народни херој († 1943)
• Милош Жанко, друштвено-политички радник СРХ и СФРЈ († 2000)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 2. 1. - Арманд Пеугеот, оснивач ауто-компаније (* 1849)
• 19. 1. - Анна Леоноwенс, списатељица, едукаторка (* 1831)
• 28. 1. - Антун Корлевић, ентомолог (* 1851)

• 3. 2. - Сарајевски атентатори:
  • Вељко Чубриловић (* 1886)
  • Данило Илић (* 1891)
  • Мишко Јовановић
• 6. 2. - Драгиња Бабић, српска лекарка (* 1886)
• 6. 2. - Селимир Ђорђевић, лекар, управник Ваљевске болнице (* 1866)
• 14. 2. - Елизабетх Росс, британска лекарка, добровољац у Србији (* 1878)
• 18. 2. - Стојан Новаковић, политичар, дипломата, филолог (* 1842)
• 19. 2. - Коста Костић, историчар (* 1875)
• 25. 2. - Вукоман Арачић, српски генерал (* 1850)

• 11. 3. - Степхан вон Милленковицх, књижевник, аустријски официр (* 1836)
• 13. 3. - Сергеј Вите, бивши руски премијер (* 1849)
• 15. 3. - Георге Ллеwелyн Давиес, инспирација за "Изгубљене дечаке" из Петра Пана (* 1893)
• 21. 3. - Фредерицк Таyлор, инжењер, промотер ефикасности (* 1856)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 2. 4. - Никодим Милаш, бивши далматинско-истарски владика и књижевник (* 1845)
• 3. 4. - Надежда Петровић, српска сликарица (* 1873)
• 6. 4. - Муса Ћазим Ћатић, књижевник (* 1878)
• 12. 4. - Никола Хаџи Николић, први гинеколог у Србији (* 1855)
• 22. 4. - Јане Сандански, македонски револуционар (* 1872)
• 26. 4. - Јохн Буннy, филмски глумац, комичар (* 1863)
• 27. 4. - Александар Скрјабин, композитор (* 1872)

• 7. 5. - Јоца Савић, српски глумац и редитељ (* 1847)
• 8. 5. - Платон Папакостопулос, први педијатар у Србији (* 1864)

• 9. 6. - Милан Грловић, хрватски новинар (* 1852)
• 15. 6. - Константин Константинович, руски велики кнез, књижевник (* 1858)
• 20. 6. - Јосиф I, бугарски егзарх (* 1840)
• 27. 6. - Тома Леко, санитетски официр, управник ваљевске болнице (* 1884)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 2. 7. - Порфирио Диаз, бивши председник Мексика (* 1830)
• 4. 7. - Лорна Феррис, енглеска медицинска сестра у Србији (* 1887)
• 14. 7. - Јован Драгашевић, српски официр, војни географ (* 1836)
• 16. 7. - Еллен Г. Wхите, оснивач Адвентиста седмог дана (* 1827)

• 10. 8. - Хенрy Моселеy, физичар (* 1887)
• 20. 8. - Паул Ехрлицх, лекар и научник, нобеловац (* 1854)
• 24. 8. - Аврам Винавер, лекар (* 1862)

• 9. 9. - Алберт Спалдинг, играч бејзбола, произвођач спортске опреме (* 1849)
• 15. 9. - Исидор Бајић, композитор (* 1878)
• 22. 9. - Михаило Валтровић, археолог и историчар уметности (* 1839)
• 26. 9. - Кеир Хардие, британски политичар (* 1856)
• 27. 9. - Фергус Боwес-Лyон, ујак Елизабете II (* 1889)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 9. 10. - Велимир Рајић, књижевник (* 1879)
• 12. 10. - Лазар Пачу, српски министар финансија (* 1855)
• 12. 10. - Едитх Цавелл, медицинска сестра, ратна хероина (* 1865)
• окт. - Драгутин Томашевић, српски олимпијац (* 1890)
• 28. 10. - Милутин Ускоковић, књижевник (* 1884)

• 2. 11. - Војислав Танкосић, официр и четнички војвода (* 1880)
• 14. 11. - Боокер Т. Wасхингтон, афро-амерички едукатор (* 1856)
• 21. 11. - Ристо Жерајић, српски санитетски официр (* 1874)
• 28. 11. - Мубарак Ал-Сабах, емир Кувајта (* 1837)

• дец.? - Вићентије Крџић, скопски владика (* 1853)
• 17. 12. - Урош Петровић, књижевник (* 1888)
• 19. 12. - Алоис Алзхеимер, лекар (* 1864)
• 26. 12. - Васа Ђурђевић, политичар у Хрватској (* 1841)

Кроз годину

• Ванђел Димитријевић Скопљанче, четнички војвода (* 1875)
• Јован Долгач, четнички војвода (* 1860)

Нобелове награде

• Физика: W. Х. Брагг и W. L. Брагг (анализа кристалне структуре путем рендгенских зрака)
• Кемија: Рицхард Мартин Wиллстäттер (истраживање биљних пигмената, нарочито хлорофила)
• Физиологија и медицина: није додељена
• Књижевност: Ромаин Ролланд (високи идеализам његове књижевне продукције те симпатија и љубав према истини којима је описао различите типове људских бића)
• Мир: није додељена

Литература

• Историја српског народа, књига 6, том 2, СКЗ 1983.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар

1915 на Wикимедијиној остави