Ауторско право

Симбол цопyригхт-а "©" користи се како би се указало да је неко дјело заштићен ауторским правом

Ауторско право је право које уживају стваратељи (аутори) књижевних, знанствених и умјетничких дјела (ауторска дјела), а које им даје искључиво право кориштења или одобравања другима кориштења свог дјела, а укључује и сустав заштите тих права. У објективном смислу, оно је сустав правних правила и начела које регулирају права које закон додјељује аутору дјела.

Аутору припада ауторско право на његову ауторском дјелу чином самог остварења дјела и, за разлику од већине других облика интелектуалног власништва, не подлијеже никаквом административном или регистрацијском поступку. Њиме се не штити идеја него дјело које је изражај идеје људског ума, без обзира на врсту или квалитету изражаја.

Ауторском праву сродна права односе се на права и сустав правне заштите умјетничког изражаја, те заштите организацијских, пословних и финанцијских улагања у извођење, производњу, дистрибуцију и радиодифузију ауторских дјела, а обухваћају:

• права умјетника извођача на њиховим изведбама;
• права произвођача фонограма на њиховим фонограмима;
• права филмских продуцената (произвођача видеограма) на њиховим видеограмима;
• права организација за радиодифузију на њиховим емитирањима;
• права накладника на њиховим издањима;
• права произвођача база података на њиховим базама података.

Подручје сродних права убрзано се развило у протеклих 50 година. Сродна права развила су се уз ауторско право и најчешће су везана уз омогућавање приопћавање ауторског дјела јавности.

Ауторско право и сродна права кључни су за људско стваралаштво, јер пружају ауторима потицај у облику признања и новчаних накнада, а с друге стране пружају им одређену сигурност да се њхова дјела могу дистрибуирати без бојазни од неовлаштеног умножавања или пиратства, а уколико до тога дође, осигурана им је одређена ауторскоправна заштита.

Ауторско право карактеристично је за еуропски правни круг (првенствено се развило у француском праву). У англосаксонском праву (цоммон лаw) користи се појам цопyригхт. Темељна разлика између ауторског права и цопyригхта је та, што је прво утемељено на идеји особног права аутора код којег постоји веза између аутора и његове творевине, док се цопyригхт ограничава стриктно на дјело као такво.

Правни извори

Као дио међународног приватног права, ауторско право и сродна права, саставнице правног подручја интелектуалног власништва, имају наглашено међународноправно обиљежје. Међутим, као дио унутарњег права, свака држава доноси и властите унутарње прописе које уређују ово подручје.

Међународне конвенције и уговори

• Бернска конвенција за заштиту књижевних и умјетничких дјела (Бернска конвенција)
• Универзална конвенција о ауторском праву према изворном тексту (Универзална конвенција-Женева)
• Универзална конвенција о ауторском праву ревидирана у Паризу (Универзална конвенција-Париз)
• Конвенција о оснивању Свјетске организације за интелектуално власништво (Конвенција о оснивању WИПО)
• Међународна конвенција за заштиту умјетника извођача, произвођача фонограма и организација за радиодифузију (Римска конвенција)
• Конвенција о дистрибуцији сигнала за пријенос програма преко сателита (Сателитска конвенција)
• Конвенција о заштити произвођача фонограма од неодобреног умножавања њихових фонограма (Фонограмска конвенција)
• Уговор о трговинским аспектима права интелектуалног власништва Свјетске трговинске организације (Споразум ТРИПС )
• Уговор о ауторском праву Свјетске организације за интелектуално власништво (WИПО Уговор о ауторском праву)
• Уговор о изведбама и фонограмима Свјетске организације за интелектуално власништво (WИПО Уговор о изведбама и фонограмима)

Директиве Еуропског парламента и Вијећа ЕУ

• Директива Вијећа 91/250/ЕЕЦ од 14. свибња 1991.о законској заштити рачуналних програма
• Директива Вијећа 92/100/ЕЕЦ од 19. студенога 1992. која се односи на право изнајмљивања и право посудбе те на одређена права сродна ауторском праву у подручју интелектуалног власништва
• Директива Вијећа 93/83/ЕЕЦ од 27. рујна 1993. о координацији неких правила која се односе на ауторско право и сродна права примјенљивих на сателитску радиодифузију и кабелску
• Директива Вијећа 93/98/ЕЕЦ од 29. листопада 1993. којом се хармонизира рок заштите ауторског права и неких сродних права
• Директива 96/9/ЕЦ Еуропског Парламента и Вијећа од 11. ожујка 1996. о законској заштити база података
• Директива 2001/29/ЕЦ Еуропског Парламента и Вијећа од 22. свибња 2001. о хармонизацији одређених аспеката ауторског права и сродних права у информатичком друштву
• Директива 2001/84/ЕЦ Еуропског Парламента и Вијећа од 27. рујна 2001. о праву слијеђења у корист аутора изворника умјетничког дјела

Извори у Републици Хрватској

Осим горе наведених међународних конвенција и уговора којих је странка, у Хрватској је ово подручје регулирано Законом о ауторском праву и сродним правима (Народне новине број 167/2003). Закон је усклађен с наведеним међународним уговорима и Директивама ЕЗ-а

Ауторско дјело

Ауторско дјело је оригинална интелектуална творевина из књижевног, знанственог и умјетничког подручја која има индивидуални карактер, без обзира на начин и облик изражавања, врсту, вриједност или намјену. Према томе, битне карактеристике, да би се неко дјело сматрало ауторским, су:

• оригиналност интелектуалног (креативном) остварења, односно остварења људског духовног стваралаштва - оригиналност (изворност) у смислу ауторског права не захтијева апсолутну новост, већ се тражи тзв. субјективна оригиналност (изворност), односно новост у субјективном смислу. Дјело се сматра субјективно оригиналним ако аутор не опонаша друго њему познато дјело
• књижевно, знанствено или умјетничко подручје дјела - наведена синтагма има у ауторском праву значајно шире значење, него што у теорији књижевности значе књижевна дјела, а у повијести умјетности умјетничка дјела.

Ауторскоправну заштиту уживају изражаји, што подразумијева замјетљив (видљив) облик (форму) одређене идеје која се постиже помоћу различитих средстава изражавања, као што су нпр. писана или говорена ријеч, покрет тијела, звук, као различити дводимензионални или тродимензионални облик.

Ауторска дјела јесу особито:

• језична дјела (писана дјела, говорна дјела, рачунални програми) - нпр. романи, пјесме, приручници, новине;
• глазбена дјела, с ријечима или без ријечи;
• драмска и драмско-глазбена дјела;
• кореографска и пантомимска дјела;
• дјела ликовне умјетности (с подручја сликарства, кипарства и графике), без обзира на материјал од којега су начињена, те остала дјела ликовних умјетности;
• дјела архитектуре
• дјела примијењених умјетности и индустријског дизајна;
• фотографска дјела и дјела произведена поступком сличним фотографском;
• аудиовизуална дјела (кинематографска дјела и дјела створена на начин сличан кинематографском стварању) - у правилу филмови;
• картографска дјела;
• прикази знанствене или техничке природе као што су цртежи, планови скице, таблице и др.

Пријеводи, прилагодбе, глазбене обраде и друге прераде ауторског дјела, које су оригиналне интелектуалне творевине индивидуалног карактера, заштићени су као самостална ауторска дјела. Пријеводи службених текстова из подручја законодавства, управе и судства заштићени су осим ако су учињени ради службеног информирања јавности и као такви објављени.

Збирке самосталних ауторских дјела, података или друге грађе као што су енциклопедије, зборници, антологије, елетроничке базе података и сл., које према избору или распореду саставних елемената чине властите интелектуалне творевине њихових аутора, заштићене су као такве.

Народне књижевне и умјетничке творевине у изворном облику нису предметом ауторског права, али се за њихово приоп­ћавање јавности плаћа накнада као за приопћавање јавности заш­тићених ауторских дјела.

Носитељи ауторског права и сродних права

Носитељ ауторског права је физичка особа - аутор - која је створила оригиналну интелектуалну творевину (ауторско дјело), која има индивидуални карактер и која је на неки начин изражена. Аутору припада ауторско право на његовом дјелу чином остварења дјела без испуњавања било каквих формалности, као што су примјерице регистрација или депозит дјела.

Аутором се сматра особа чије је име, псеудоним или знак на уобичајен начин означен на примјерцима дјела док се не докаже супротно. Ако је више аутора судјеловало у изради дјела ради се о коауторском дјелу. Ако је тако остварено дјело недјељива цјелина, коауторима припада заједничко ауторско право на створеном дјелу. Ако два или више аутора саставе своја дјела ради њиховог заједничког кориштења, сваки од аутора задржава ауторско право на својем ауторском дјелу.

Носитељем других сродних права може бити свака физичка и правна особа, осим права умјетника извођача које, по својој нарави, припада физичкој особи која изведе дјело из књижевног или умјетничког подручја или изражаје фолклора.

Садржај ауторског права

Ауторско право садржи:

• морална права аутора - штите особне и духовне везе аутора с његовим дјелом,
• имовинска права аутора - штите имовинске интересе аутора у погледу кориштења његових дјела,
• друга права аутора - штите остале интересе аутора у погледу његовог дјела.

Ауторско право не штити идеје, знанствена открића, поступке, методе рада и математичке концепте, службене текстове из подручја законодавства, управе и судства (нпр. правне прописе, управне акте, судске пресуде), као и њихове збирке које су објављене ради службеног информирања јавности (службена гласила, као што су Народне новине у Хрватској), дневне новости и друге вијести које имају карактер обичне медијске информације.

Морална права

Морална права аутора обухваћају:

• Право прве објаве – аутор има право одлучити када и како ће његово дјело постати приступачно јавности,
• Право на признање ауторства – аутор има право бити признат и означен као аутор дјела (право патернитета), те је свака особа која се јавно користи ауторским дјелом дужна на одговарајући начин назначити аутора дјела (примјерице на графичком издању дјела, на програму концертне изведбе дјела и сл.), осим ако аутор у писаном облику изјави да не жели бити наведен.
• Право на поштовање ауторског дјела и част или углед аутора – аутор има право успротивити се сваком деформирању, сакаћењу или другој измјени својег дјела (право интегритета) и сваком кориштењу дјела који угрожава његов част или углед (право на репутацију),
• Право покајања – аутор има право опозвати право кориштења дјела и спријечити његово даљње кориштење уз поправљање штете кориснику тога права, ако би даљње кориштење штетило његовој части или угледу. Тиме се уважава чињеница да је ауторско дјело одраз ауторове особности, слиједом чега се аутору даје правна могућност да на специфичан начин утјече на будуће кориштење својега већ објављеног или изданог дјела. Право покајања траје за живота аутора и он га се не може одрећи.

Имовинска права

Имовинска права су искључива права аутора, јер аутор може одобрити или забранити кориштење свог дјела на било који начин. Тиме се потврђује апсолутност (дјеловање према свима) ауторских имовинских права која особито обухваћају право репродуцирања (умножавања), право дистрибуције (стављања у промет), право приопћавања јавности те право прераде. Она обухваћају сваки облик искориштавања ауторског дјела код којег долази до изражаја потреба за заштитом имовинских интереса аутора. Имовинска права аутора права манифестирају се особито као:

• право репродуцирања (право умножавања) – право израде ауторског дјела у једном или више примјерака, у цијелости или у дијеловима, изравно или неизравно, привремено или трајно, било којим средствима и у било којем облику.
• право дистрибуције (право стављања у промет) и изнајмљивање - право дистрибуције је искључиво право стављања у промет изворника или примјерака ауторског дјела продајом или на који други начин. Изнајмљивање означава давање на кориштење изворника или примјерака дјела у ограниченом раздобљу, ради остваривања изравне или неизравне имовинске или комерцијалне користи.
• право приопћавања ауторског дјела јавности обухваћа:
  • право јавног извођења (нпр. извођење у живо на приредби или концерту, рецитирањем или свирањем и пјевањем),
  • право јавног приказивања сценских дјела (нпр. сценска изведба драмског дјела у казалишту),
  • право јавног преношења (нпр. када се глазбено дјело које се јавно изводи уживо у концертној дворани, истодобно приопћава јавности изван простора те дворане помоћу звучника или на екрану),
  • право јавног приопћавања фиксираног дјела (нпр. пуштање глазбе с CD-а путем музичких линија и CD плаyера),
  • право јавног приказивања,
  • право радиодифузијског емитирања,
  • право радиодифузијског реемитирања (случај када се дјело које је примарно емитирала једна организација за радиодифузију истодобно у цијелости и у неизмијењеном облику реемитира путем кабелске мреже или од стране друге организације за радиодифузију),
  • право јавног приопћавања радиодифузијског емитирања (случајеви јавног приопћавања као што су примјерице они када се у угоститељском објекту јавно приопћава глазба с радија или телевизије без наплате улазницаслучајеви јавног приопћавања као што су примјерице они када се у угоститељском објекту јавно приопћава глазба с радија или телевизије без наплате улазница),
  • право стављања на располагање јавности (право приопћавања јавности путем Интернета или друге сличне глобалне дигиталне мреже).
• право прераде - искључиво је право на превођење, прилагођавање, глазбену обраду или коју другу преинаку ауторског дјела.

Друга права

Тзв. «друга права аутора» су права која носе обиљежја и имовинских и моралних права, а не могу се сврстати ни у једну од наведених категорија. Она обухваћају права на накнаду, право слијеђења (право аутора на одговарајући удио од продајне цијене, остварене сваком препродајом изворника његова ликовног дјела која услиједи након првог отуђења дјела од стране аутора) и остала друга права аутора (право приступа дјелу, право забране јавног излагања дјела)

Ограничења ауторско право

Објављеним ауторским дјелом може се користити без ауторовог одобрења или без ауторовог одобрења и без плаћања накнаде, само у случајевима када то закон изричито допушта:

1. привремене радње репродуцирања ауторског дјела
2. репродуцирање ауторско дјело - физичка особа може репродуцирати ауторско дјело на било коју подлогу ако то чини за приватно кориштење, као и репродуцирати ауторско дјело у облику фотокопије и за друго властито кориштење, које нема изравно или неизравно комерцијалну сврху и није намијењено или приступачно јавности. Није допуштено репродуцирање цијеле књиге осим ако су примјерци те књиге распродани најмање двије године, нотних записа, електроничких база података, картографских дјела као ни изградња архитектонског објекта.
3. ефемерне снимке - организација за радиодифузију која има одобрење за емитирање ауторског дјела може снимити то дјело властитим средствима на носач звука, слике или текста за потребе властитог емитирања
4. јавни архиви, јавне књижнице, образовне и знанствене установе, установе за предшколски одгој и социјалне (каритативне) установе, а које своје услуге не наплаћују, могу из властитог примјерка репродуцирати ауторско дјело на било коју подлогу у највише једном примјерку
5. кориштење ауторског дјела у настави или знанственом истраживању, судским и управним одлукама, у сврху информирања јавности
6. цитати - допуштено је дословно навођење уломака ауторског дјела које је на законит начин постало приступачно јавности, ради знанственог истраживања, наставе, критике, полемике, рецензије, осврта, у мјери оправданој сврхом која се жели постићи и у складу с добрим обичајима, тиме да се мора назначити извор и име аутора
7. допуштено је репродуцирање ауторских дјела која су трајно смјештена на улицама, трговима, парковима или другим мјестима приступачним јавности те дистрибуирање и приопћавање јавности таквих репродукција.
8. допуштена је прерада ауторског дјела у пародију у мјери која је потребна за њен смисао, као и карикатуру, а уз навођење дјела које се прерађује и његовог аутора

Временско ограничење ауторског права

Ауторско право траје за живота аутора и седамдесет година након његове смрти, без обзира када је ауторско дјело законито објављено.

Ауторско право на анонимном ауторском дјелу те објављено под псеудонимом траје седамдесет година од законите објаве тог дјела.

Престанком ауторског права, ауторско дјело постаје јавно добро, те се може слободно користити уз обвезу признања ауторства, поштивања ауторског дјела те части или угледа аутора.

Рачунални програми

Рачунални програми су такођер заштићени законом као језична дјела. Заштићени су изворни програми, но не и идеје и начела на којима се они заснивају. Послодавци су искључиви власници имовинских права програма које су направили запосленици, но само оних створених у извршењу обвеза или по упути послодавца (не и оних створених нпр. у слободно вријеме).

Аутор има искључиво право репродуцирања, прилагођавања и дистрибуције рачуналних програма, што може одобрити и другима. Овлаштени корисници рачуналних програма такођер могу ограничено репродуцирати, прилагођавати и анализирати програме како би их могли користили. Ограничено декомпилирање је дозвољено у сврху постизања интероперабилности.

Повредом права на рачуналном програму се посебице сматрају дистрибуција примјерака којима је повријеђено туђе право, комерцијално кориштење те кориштење средстава за неовлаштени приступ програмима.

Повезнице

• Јавно власништво и ауторска дјела у Хрватској

Вањске везе

• Закон о ауторском праву и сродним правима Републике Хрватске (Народне новине, број 167/2003.)
• Државни завод за интелектуално власништво Републике Хрватске