Едвард Мунцх
| Едвард Мунцх | |
|---|---|
| Постимпресионизам - Симболизам | |
 Аксел Јоханнессен, Мунцх с портретом Јаппеа Нилссена | |
| Биографске информације | |
| Рођење | 12. просинца 1863. Лøтен, Норвешка |
| Смрт | 23. сијечња 1944. Екелy, Норвешка |
| Опус | |
| Поље | сликарство - цртеж - графика |
| Знаменита дјела | |
| Инфлуенција | |
На
| |
| Потпис | |
 | |
Едвард Мунцх (Лøтен, 12. просинца 1863. - Екелy, 23. сијечња 1944.), норвешки сликар.
Типичан представник експресионизма у сликарству. Као вјечито неспокојнан, помало морбиднан песимист, у страху од самоће људског бића, подједнако у гужви велеграда као и пред узнемирујућом величином природе. Споменута расположења Мунцх преноси и на платно, служећи се линијама које се издужују и повијају, као и тоновима боја које дјелују меланколично. Такву атмосферу створио је на сликама Крик, Тјескоба, На мосту. Прославио се у Њемачкој у 20. стољећу, те на тамошње сликаре експресионисте извршио знатан утјецај.
Мунцх је био кронични болесник цијелог свог живота. Вјерује се како је боловао од биполарног поремећаја (познатијег као манијакална депресија).
Славна дјела[уреди | уреди извор]
Крик (1893.; изворног назива "Очај") је најславнија Мунцхова слика која спада у најпрепознатљивија свјетска дјела. Она припада скупини слика које је Мунцх назвао "Фриз живота", а у којој је истраживао теме живота, љубави, страха, смрти и меланколије. Као што је случај и с другим дјелима из ове серије, Мунцх је направио бројне верзије истог мотива. Најпознатија верзије је била украдена из Мунцховог музеја у Ослу, 22. коловоза, 2004. год., но већ 31. рујан, 2006. норвешка полиција је пронашла починитеље и повратила слику скупа с још једном - Мадонна.
Теме из Фриза живота се континуирано провалче кроз његов цијели живот. Оне се могу препознати у дјелима као што су: Болесни дјечак (1886., портрет његове преминуле сестре Софије), Пепео (1894.) и Мост. На "Мосту" се налазе безобличне фигуре које немају препознатљивих карактеристика и лица. Застрашујући облици тамног дрвећа и кућа наткривљују фигуре и појачавају осјећај страве. Жене су на Мунцховим сликама приказиване екстремно, или као крхке, невине жртве или као смртоносне вампирице. Многи кажу да то произилази из његових сексуалних тјескоба.
