Хедy Ламарр
| Хедy Ламарр | |
|---|---|
 Хедy Ламарр, ц. 1944. | |
| Биографске информације | |
| Рођење | Хедwиг Ева Мариа Киеслер 9. 11. 1914. Беч, Аустро-Угарска |
| Смрт | 19. 1. 2000. (доб: 85) Орландо, Флорида, САД |
| Супружник | Фритз Мандл (1933-1937) Гене Маркеy (1939-1941) Јохн Лодер (1943-1947) Теддy Стауффер (1951-1952) W. Хоwард Лее (1953-1960) Леwис Ј. Боиес (1963-1965) |
| Опус | |
| Дјелатни период | 1930 - 1958 |
Хедy Ламарр [ˈхɛди лəˈмɑр] (право име Хедwиг Ева Мариа Киеслер; Беч, 9. студенога 1914. – Цасселберрy, 19. сијечња 2000.), америчка филмска глумица и иноваторица.
Биографија[уреди | уреди извор]
Хедy Ламарр потиче из бечке жидовске породице. Њен отац Емил Киеслер је био директор банке, а мајка Гертруд, рођена Лицхтwитз, била је пијанисткиња. Већ у њезином трећем филму Ми не требамо новац с Хеинзом Рихманном и Хансом Мосером имала је главну улогу. Чехословачки филм Екстаза из 1933. је био на основу неких слободних и еротских сцена један скандал, али већином ради израза у њеном лицу, него ради тих сцена. Она се удаје 10. коловоза 1933. за богатог бечког индустријалца Фритза Мандла, који је био веома строг и који јој забрањује да снима друге филмове. 1937 године бјежи од свога супруга за Париз а одатле за Лондон. Велики филмски могул Лоуис Б. Маyер открива лијепу и добро изгледајућу глумицу и даје јој уговор за МГМ. У то вријеме мијења своје право име у умјетничко. Хедy одлази за САД и од студија добија надимак као најљепша жена свијета и биће хваљена као насљедница Марлене Диетрицх и Грете Гарбо иако се њезино глумачко знање не може упоредити с љепотом коју је носила. Највећи комерцијални успјех добила је улогом у филму Самсон и Далила.
Покрај глумачке каријере била је и иноваторица. Хедy Ламарр је била противница фашистичке Њемачке у Другом свјетком рату и отворено је помагала Сједињене Државе. 1942. је успјела свој изум пријавити као патент (УС-Патент Нр. 2,292,387) у подручју даљинског управљања торпеда. Та технологија се чак и данас користи у подручју мобилних телефона и за управљање фреквенција. Иако за вријеме живота није добила ту зараду и захвалу за свој изум, сматра се једном од великих иноваторица. Дан изумитеља је међународни празник који се 9. студеног слави, на дан њезиног рођења.
Филмографија[уреди | уреди извор]
- Монеy он тхе Стреет (1930.)
- Сторм ин а Wатер Гласс (1931.)
- Тхе Трункс оф Мр. О.Ф. (1931.)
- Wе Неед Но Монеy (1932.)
- Ецстасy (1933.)
- Алгиерс(1938.)
- Холлywоод Гоес то Тоwн(1938.)
- Сцреен Снапсхотс: Старс ат а Цхаритy Балл (1939.)
- Ладy оф тхе Тропицс (1939.)
- I Таке Тхис Wоман (1940.)
- Боом Тоwн (1940.)
- Цомраде X (1940.)
- Цоме Ливе wитх Ме (1941.)
- Тортилла Флат (1942.)
- Цроссроадс (1942.)
- Wхите Царго (1942.)
- Схоw Бусинесс ат Wар]] (1943.)
- Тхе Хеавенлy Бодy (1944.)
- Тхе Цонспираторс (1944.)
- Еxперимент Перилоус (1944.)
- Хер Хигхнесс анд тхе Беллбоy (1945.)
- Тхе Странге Wоман (1946.)
- Дисхоноред Ладy (1947.)
- Лет'с Ливе а Литтле (1948.)
- Самсон анд Делилах (1949.)
- А Ладy Wитхоут Пасспорт (1950.)
- Цоппер Цанyон (1950.)
- Мy Фаворите Спy (1951.)
- Тхе Етернал Фемале (1954.) (унфинисхед)
- Ловес оф Тхрее Qуеенс (1954.)
- Тхе Сторy оф Манкинд (филм) (1957.)
- Тхе Фемале Анимал (1958.)
