Рио де Јанеиро

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За остале употребе, в. Рио де Јанеиро (разврставање).
Рио де Јанеиро
Муницíпио до Рио де Јанеиро
Панорама града са брда Цорцовадо
Панорама града са брда Цорцовадо
Панорама града са брда Цорцовадо
Координате: 22°54′С 43°12′W / 22.900°С 43.200°W / -22.900; -43.200
Држава  Бразил
Савезна држава Рио де Јанеиро
Основан 1565.[1]
Власт
 - Префеито Едуардо Паес
Површина
 - Укупна 1,200 км²[1]
Висина 31[1]
Становништво (2022.)
 - Урбано подручје 6,775,560[2]
 - Подручје утјецаја 6,775,561[1]
 - Густоћа подручја утјецаја 5,645 стан/км²[1]
Временска зона ВСТ (УТЦ-4:30)
Поштански број 20000-000
Позивни број 21[1]
Карта
Рио де Јанеиро на мапи Бразила
Рио де Јанеиро
Рио де Јанеиро
Позиција града у Бразилу

Сао Себастиао де Рио де Јанеиро, познатији као Рио де Јанеиро (Јануарска река на португалском) или једноставно Рио, је највећа лука у Бразилу и административни центар Савезној држави Рио де Јанеиро. Сам град има 6,775,560 [2] а опћина 6,775,561 становника.[1], док метрополитански Рио де Јанеиро има 11,760,550 становника[3], и други је по величини град у Бразилу након Сãо Паула.

Географске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Налази се на обали Заљева Гуанабара.,[4][5]

Пословни центар града

Име је добио по датуму - 1. јануар 1502. године - када су заљев открили португалски истраживачи. Први насељеници су били француски хугеноти које су године 1567. протјерали Португалци. Од године 1763. био је главни град португалске колоније, а потом независне државе Бразил све док године 1960. пријестолница није премјештена у Бразилију.[6]

Крајем 19. почетком 20. вијека су у околини града исушене мочваре и саграђен велики број зграда по модерним урбанистичким принципима, због чега је Рио де Јанеиро постао једно од најугоднијих мјеста за живот у тропском појасу. Због тога је постао и један од првих градова који је добивао приход као популарна туристичка атракција.

Познат је по великом броју културних и хисторијских споменика, али су од њих много познатије и популарније плаже.[7] Спектакуларно природно окружење, карневали, самба и плаже као што су Цопацабана, Ипанема и Леблон су оно по чему се препознаје Рио. Ипак, најпознатија атракција и заштитни знак града је сигурно статуа Исуса, позната као Цристо Редентор на брду Цорцовадо. Међутим, ту су и брдо Шећерна Глава са жичаром која иде до његовог врха, затим Самбодром за вријеме карневала, као и стадион Марацанã, један од највећих на свијету. Рио такођер посједује и двије највеће шуме у урбаном подручју, Флореста да Педра Бранца и Флореста да Тијуца.

Процјена броја становника у граду за 2005. годину је 6.094.183, а у ширем кругу града је процијењено да живи између 11 и 12 милијуна становника. Ипак, Рио није највећи град у Бразилу, али је одмах иза Сãо Паула. Људе из Рио де Јанеира зову Цариоце, а неслужбена химна града је Цидаде Маравилхоса - Чудесан Град.

Хисторија

[уреди | уреди извор]
Рио де Јанеиро 1919. године. Фотографију је снимила Харриет Цхалмерс Адамс.

Заљев Гуанабара, мјесто будућег града, први пут су видјели португалски истраживачи у експедицији коју је водио Гаспар де Лемос, 20. јануара, 1502. године, одакле и потиче назив Рио де Јанеиро (Јануарска ријека). Легенда каже да су морепловци овај заљев назвали ријеком зато што су и мислили да је у питању ријека, међутим, то се тешко може догодити искусним морепловцима. Истина је да се у то вријеме ријеч ријека користила за све веће водене површине које улазе у копно.

Фердинанд Магеллан је 1519. године, у заљеву допуњавао залихе, а француски кријумчари су га користили за шверц дрвета пернамбуцо. Када је француски витез Ницолас Дуранд де Виллегаигнон дошао у заљев са 600 војника и колониста, основао је прво еуропско насеље у овом дијелу Бразила, под називом Француски Антарктик (Франце Антарцтиqуе). Колонисти су углавном били Французи и Швицарци.

Службено, град је основан 1. марта 1565. године, португалски витез, братић тадашњег генералног гувернера Бразила, Естáцио де Сá. Првобитни назив града је био Сãо Себастиãо до Рио де Јанеиро (Свети Себастијан Јануарске Ријеке), у част португалског краља Себастиãа I Основни разлог оснивања града је било протјеривање Француза из Бразила. У годинама које слиједе Рио ће бити мета гусара, нарочито оних чије су земље били противници Португала у овом дијелу свијета, Низоземске и Француске.

Рио је основан на врху брда Шећерна Глава. Касније је читав један град израстао на врху овог брда, опонашајући дотадашње средњовјековне еиропске градове и њихову стратегију одбране. Како је Шећерна Глава била центар града, постала је и центар ширења града, на југ и запад.

Крајем 16. вијека португалска круна је више пажње посветила бразилским мјестима на Атлантику. Мјеста су постала врло битне стратешке точке у бродском промету јужног Атлантика, између португалских колонија у Африци и Америци, као и у промету ка Еуропи. Португал гради тврђаву у Рију и склапа савезе са домородцима како би бранили град од гусара. Ускоро је почео и индустријски развој, у питању је била производња и прерада шећерне трске, међутим, како је сјеверни Бразил производио квалитетнији шећер, ова грана индустрије је полако почела одумирати.

Рио де Јанеиро, поглед из хеликоптера

До почетка 18. вијекаа је нападан углавном од стране француских гусара. Послије 1720. године, када су португалски истраживачи у планинама данашњег Минас Гераиса пронашли злато и дијаманте, Рио је постао много погоднија лука за извоз од дотадашње највеће Бразилске луке Салвадора у Бахији. 1763 године, Рио постаје и службено административни центар Португалске Америке.

Када је 1808. године, португалска краљевска породица, бјежећи пред Наполеоном, стигла у Рио де Јанеиро, Рио је постао главни град читавог португалског царства, чиме је постао једина еуропска пријестоница изван Еуропе. Многи становници Рија су овом приликом истјерани из својих кућа како би племићи из Португала имали довољно комотан смјештај.

Када је Педро I. од Бразила прогласио независност Бразила, 1822. године, одлучио је задржати Рио као пријестоницу његовог новог царства, али је већ тада град почео губити на значају како економском тако и политичком. Нови град се уздизао чак и изнад Рија, био је то Сао Пауло.

Хотел Цопацабана Палаце на Цопацабана плажи. Један од најпознатијих и најлуксузнијих хотела у Рију. Саграђен је двадесетих година двадесетог стољећа.

Почетком 20. стољећа, град је био углавном ограничен на подручје данашњег хисторијског центра (описано доље) на самим устима заљева Гуанабара. Тада се тежиште градског живота полако почиње помјерати интензивније ка југу и западу у данашњу Јужну Зону (Зона Сул), а прекретница је било бушење тунела који повезује квартове Ботафого и Цопацабана. Природне љепоте плаже у комбинацији са луксузом и стилом Цопацабана Палаце хотела, помогао је Рију да стекне репутацију града забаве на плажи, примамљивог за туристе (иако је ова репутација мало пољуљана у задње вријеме, стварањем фавела и насиљем везаним за трговину дрогама).

Рио је остао бразилска пријестоница и након 1889. године, када је војска збацила монархију и успоставила републику. Ипак, планови о пресељавању пријестонице у средишње дијелове земље, како би била једнако удаљена од свих бразилских крајева, су постојали и у то вријеме. Напокон је 1955. године, тадашњи предсједник Јусцелино Кубитсцхек, одмах по свом избору на ово мјесто обећао изградњу нове бразилске пријестонице. Иако су многи држали да је у питању политичка реторика, Кубитсцхек је успио створити нови град Брасилију до 1960. године. Исте године, 21. априла, пријестоница је и службено пребачена из Рио де Јанеира у Брасилију.

Слиједећих 15 година, до 1975. године Рио је био град-држава (као што су Хамбург и Бремен у Њемачкој) под називом Гуанабара, по заљеву који га окружује. 1975. године, предсједничким декретом познатим као А Фусãо (фузија - спајање), град је изгубио федерални статус и утопио се у државу Рио де Јанеиро. I данас Цариоце, траже да им се врати опћинска аутономија.

Дијелови града

[уреди | уреди извор]
Некадашња опера, а данас Градско Казалиште, изграђено у класичном еуропском стилу, почетком 20. стољећа у центру Риа.

Град је подијељен на:

  • Повијесни центар (Центро);
  • Јужна зона - туристичка зона, са познатим плажама;
  • Сјеверна зона - индустријска зона;
  • Западна зона са новим дистриктом Барра да Тијуца.

Центро представља повијесни центар града. Овдје се налази колонијална зграда 'Паçо Империал', која је служила као резиденција португалским гувернерима колонијалног Бразила. Ту су такођер многе повијесне цркве, укључујући и катедралу Цанделáриа. Градско Казалиште и неколико музеја се такођер налазе у центру. Центар је и даље пословно срце града. Једна од познатих атракција града је и трамвај Бондинхо, који кружи по центру преко аквадукта Арцос да Лапа (саграђеног 1750. године, претвореног у мост 1896.) и оближње кварта Санта Тереса, назад у центар.

Јужна зона

[уреди | уреди извор]
Поглед на Ипанему са Цорцовадоа.

Јужна зона Рио де Јанеира се састоји од неколико кварстова, међу којима су Сãо Цонрадо, Леблон, Ипанема, Арпоадор, Цопацабана и Леме, који чине најпознатију обалну линију у Рију. Остали квартови у Јужној зони су Ботафого, Фламенго, Урца, Лагоа, Гáвеа, Јардим Ботâницо и Ларањеирас.

Цопацабана је осим плаже позната и по најспектакуларнијем дочеку Нове године, гдје више од два милијуна људи слави Нову годину на пијеску и гледа новогодишњи ватромет. Од 2001. ватромет се испаљује из чамаца ради сигурности судјеловатеља и цијеле кварта.

Плажа Ипанема, у јужној зони.

Сјеверно од Лемеа, на улазу у заљев Гуанабара, налази се кварт Урца и брдо Шећерна Глава ('Пãо де Аçúцар'), позната грба на крајолику Рија, друга по висини у граду, одмах иза Педра да Гáвеа. До њеног врха се може доћи жичаром са плаже Праиа Вермелха, са заустављањем на брду Урца. Поглед који се нуди са овог врха се још једино може видјети на врху брда Цорцовадо. На оближњем врху, Педра Бонита, се упражњава змајарство. Змајеви, лет завршавају на плажи Праиа до Пепино у кварту Сао Цонрадо.

Шума Тијуца ("Флореста да Тијуца"), која се налази у јужној зони Рија, је друга по величини, шума у урбаној средини. Највећа шума у урбаној средини се такође налази у Рију, и у питању је Флореста да Педра Бранца. Филм За све је крив Рио из 1984. године је снимљен у близини шуме Тијуца, а куће за изнајмљивање, које су и ликови у филму изнајмили, са руба шуме пружају невјероватан поглед на познате плаже.

Сјеверна зона

[уреди | уреди извор]

У сјеверној зони Рија се налази стадион Марацанã, некада највећи ногометни стадион, а данас послије преуређења може примити око 80 000 гледаоца (највећи стадион је Стадион Првог свибња у Пјонгјангу, Сјеверна Кореја). Капацитет стадиона је смањен због сигурносних правила. Послије реновирања Марацанã ће моћи примити 120 000 гледаоца. Отварање и затварање Панамеричких игара 2007. ће бити одржано на овом стадиону.

Осим Марацане, у сјеверној зони Рија се налазе и друге туристичке и повијесне атракције, као што је Мангуинхос - биомедицински институт у облику маварског дворца, објект Qуинта да Боа Виста и стара империјална палаћа Пасо у којој се сада налази Бразилски Национални Музеј.

У сјеверној зони се налази и међународни аеродром Антôнио Царлос Јобим (који је добио име по познатом бразилском глазбенику), као и главни студентски кампус Федералног Свеучилишта Рио де Јанеиро, на отоку Фундãо. Осим отока Фундãо, и оток Говернадор се налази у сјеверној зони.

Западна зона

[уреди | уреди извор]

Западна зона је најудаљенији од центра града. Укључује квартове Барра да Тијуца, Јацарепагуá, Рецреио дос Бандеирантес, Варгем Гранде, Цампо Гранде, Санта Цруз и Бангу. квартови у овој зони најбоље откривају међусобне социјалне разлике класа грађана у Бразулу. У овој се регији налазе и индустријске зоне, али и неколико мањих подручја која су и даље окренуте пољопривреди.

Западно од старих квартова ове зоне је Барра да Тијуца, која је тренутно дио који се највише гради, због чињенице да су трошкови земље и градње најнижи у читавом Рију, а није занемарљива ни чињеница да је кварт на обали. Ово привлачи не само средњу, него и вишу класу која за собом повлачи и луксуз, схоппинг центре и једну дозу лежерности. Урбанистички планови за ово подручје су рађение у касним шестдесетим годинама двадесетог стољећа, мијешајући предграђа у САД (куће са двориштем) и небодере. Плаже Бара да Тијуце постају све популарније, а у том кварту ће бити и спортско село за пан-америчке игре 2007. Све ово представља Бару у будућности, као посебан град.

Осим Баре и Јацарепагуá и Цампо Гранде, такођер доживљавају препород и значајан господарски раст.

Панорама Рија са Цорцовадоа

Рио има типичну тропску климу са високим температурама и влажношћу током читаве године. Љетне врућине достижу и преко 40 °Ц. Ипак, велики број водених површина и близина брда и планина чине љето у Рију подношљивим. Падалине су честе, нарочито у љетњим мјесецима, када су могуће и олује, али не и тропски циклони.

  сијечањ вељача ожујак травањ свибањ липањ српањ коловоз рујан листопад студени просинац годишње
максимална температура у °Ц/°Ф 33/91 33/93 32/90 31/87 28/82 27/81 27/81 28/82 27/81 29/84 31/87 32/89 30/86
минимална температура у °Ц/°Ф 23/74 24/75 23/74 22/71 19/67 18/65 18/64 18/65 19/66 20/68 22/71 22/72 21/69

падалине

135/5.3 124/4.9 134/5.3 109/4.3 78/3.1 52/2.1 45/1.8 46/1.8 62/2.4 82/3.2 100/4.0 137/5.4 1104/43.5


Административне регије Рио де Јанеира

[уреди | уреди извор]
Зона Централ
[уреди | уреди извор]
  • Центро
  • Праçа да Бандеира
  • Рио Цомпридо
  • Праçа Мауá
  • Гамбоа
  • Санто Цристо
  • Санта Тереса
  • Праçа Qуинзе
  • Естáцио
  • Цатумби
  • Саúде
  • Цидаде Нова
  • Ботафого
  • Цопацабана
  • Лагоа
  • Роцинха
  • Фламенго
  • Глóриа
  • Цатете
  • Сãо Цонрадо
  • Хумаитá
  • Јардим Ботâницо
  • Гáвеа
  • Ипанема
  • Леблон
  • Јоá
  • Урца

Зона Норте

[уреди | уреди извор]
  • VIII Тијуца
  • IX Вила Исабел
  • X Енгенхо де Дентро

Зона да Леополдина

[уреди | уреди извор]
  • Рамос
  • Пенха
  • Бонсуцессо
  • Олариа
  • Мангуинхос
  • Брáс де Пина
  • Вила да Пенха
  • Хигиенопóлис
  • Вила Космос
  • Енгенхо да Раинха
  • Цомплеxо до Алемãо
  • Цомплеxо да Марé
  • Инхаúма
  • Дел Цастилхо
  • Мариа да Граçа
  • Илха до Говернадор (оток Говернадор)
  • Виценте де Царвалхо
  • Вила Космос
  • Виста Алегре
  • XIV Ирајá
  • XV Мадуреира
  • XXII Анцхиета
  • XXV Павуна
  • XXXI Вигáрио Герал
  • XVI Јацарепагуá
  • XXIV Барра да Тијуца
  • XXXIV Цидаде де Деус (ЦДД) (Божји град)
  • XVII Бангу
  • XXXIII Реаленго

Цампо Гранде

[уреди | уреди извор]
  • XVIII Цампо Гранде
  • XIX Санта Цруз
  • XXVI Гуаратиба
  • XXVI Qуинтино

Социјално стање

[уреди | уреди извор]
фавела Роцинха у Рио де Јанеиру

Рио је типичан бразилски град у погледу великих разлика између богатих и сиромашних. Иако је у питању један од највећих свјетских градова, значајан постотак популације (око 15%) живи у сиромаштву. Сиромаштво је најизраженије у неформалним насеобинама, које се овдје називају фавелама, које се најчешће налазе на стрминама на којима није ни могуће градити неке трајније и чвршће грађевине, и гдје су и несреће попут тешких поплава у кишном раздобљу најчешће. У фавелама су највише стопе криминала, због дрога, борби банди и дугих криминалних облика, најчешће проузрокованих сиромаштвом.

Оно што је необично за фавеле у Рију је њихова близина богатим квартовима. Тако су богати квартови попут Ипанеме и Цопацабане, стијешњене између плажа и брда, а на падинама ових брда се налазе сиромашне фавеле.

Стадион Марацана са брда Цорцовадо

.

Рио де Јанеиро ће бити домаћин пан-америчких игара 2007. године. Финале Свјетског првенства у одбојци на пијеску се одржава у Рио де Јанеиру. У чкварту Јацарепагуá се одржавала Велика Награда Бразила у Формули 1 од 1978. до 1990. године. Првенство у сурфању се одржавлао на плажама Рија 17 година за редом, од 1985. до 2001. године.

Поред самог храма ногомета, стадиона Марацанã, се гради нови стадион, капацитета 45 000 гледаоца. Стадион ће носити име бившег предсједника ФИФА-е и грађанина Рија, Јоãа Авеланга. У склопу кандидатуре за љетње Олимпијске игре 2012. године, на Цопацабани су изграђена борилишта за триатлон, одбојку на пијеску и јахтинг.

Ипак, најпопуларнији спорт у Рију је ногомет. У Рију се налазе неки од највећих бразилских ногометних клубова:

Врло је популаран и ногомет на плажи.

Телевизијске постаје у Рију

[уреди | уреди извор]

Познати становници

[уреди | уреди извор]

Градови партнери

[уреди | уреди извор]

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Рио де Јанеиро Муниципалитy ин Рио де Јанеиро” (енглески). Цитy Популатион. Приступљено 23.12.2023. 
  2. 2,0 2,1 „Рио де Јанеиро ин Рио де Јанеиро” (енглески). Цитy Популатион. Приступљено 23.12.2023. 
  3. „Рио де Јанеиро Урбан Аггломератион ин Бразил” (енглески). Цитy Популатион. Приступљено 23.12.2023. 
  4. „Рио де Јанеиро Травел Гуиде”. Архивирано из оригинала на датум 2014-04-10. Приступљено 2015-04-24. 
  5. „Рио де Јанеиро: Цариоца Ландсцапес бетwеен тхе Моунтаин анд тхе Сеа”. УНЕСЦО. 1 Јулy 2012. Приступљено 1 Јулy 2012. 
  6. „Хисторy оф Рио”. Паралумун.цом. Приступљено 17 Април 2010. 
  7. "Рио де Јанеиро'с Беацх Цултуре" Таyфун Кинг, Фаст Трацк, ББЦ Wорлд Неwс (11 Септембер 2009)

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Образовање
Фотографије
Туризам