Црква Енглеске
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Црква Енглеске (енгл. Church of England) је државна хришћанска црква у Енглеској и „мајка црква“ Англиканске заједнице.
Црква Енглеске одвојила се од Римокатоличке цркве (1534) након доношења Акта о супрематији, и данас се одређује истовремено као римокатоличка и протестантска.
Историја[уреди | уреди извор]
Пошто је краљ Хенри VIII тражио од папе Климента VII развод од своје прве супруге Катарине Арагонске и након што је папа одбио да му да развод, Хенри VIII се прогласио поглаваром цркве у Енглеској. Тиме је потврдио своју апсолутну превласт у црквеним и световним питањима у Енглеској. Новоустановљена црква је преузела неке од доктрина протестантске реформације, а манастири су распуштени. Англиканска црква је за време кратке владавине Хенријевог сина Едварда VI, реформисана радикалније. Када је 1555. године на престо Енглеске дошла његова сестра Мери I, она је покушала да врати земљу назад у католичку веру. Верски прогони и спаљивање верских отпадника били су уобичајени за време њене владавине, па је добила име Крвава Мери. Наредни суверен Енглеске је 1558. године постала њена сестра, краљица Елизабета I; под њеном управом Енглеска се поново враћа протестантизму (или како се често назива реформацији), а Англиканска црква добија своју коначну форму.
Енглеска црква је јануара 2023. објавила колику је финансијску корист имала од међународне трговине робљем. Марта 2024. Црква Енглеске је пристала да плати милијарду фунти одштете. Црква ће у партнерству са другим организацијама да оснује фонд за глобално инвестирање у привредне субјекте којима управљају црнци и такође ће давати грантове.[1]
Учење[уреди | уреди извор]
Званична литургијска књига Цркве Енглеске се назива Књига општих молитви (енгл. Book of Common Prayer (BCP)), али постоји и много локалних примјеса широм цркава Англиканске заједнице. Уз ову књигу, Генерални синод је 2000. године одобрио модерну литургијску књигу, Common Worship, која се може користити као алтернатива Књизи општих молитви.
Женско свештенство[уреди | уреди извор]
Жене су биле именоване за ђаконе још од 1861, али нису могле да раде у потпуности као ђакони јер нису сматране за заређено свештенство. Жене су биле читачи молитава (енгл. Lay readers) дуго времена. За вријеме Првог свјетског рата, неке жене су биле именоване за читаче молитава познате под називом бискупови гласници (енгл. Bishop's Messengers). Након тога, ниједан више читач молитава није био именован све до 1969. године.
Законодавна одлука да се дозволи заређење жена за ђаконе је усвојена 1986, и прва женска заређења су се догодила 1987. године. Одлука о дозволи заређења жена за свештенике је усвојена 1992. од стране Генералног синода и почела се спроводити
| We need Your Support. Make a Donation now! or |  |